Lečenje Nadbubrežnih Tumora

 Kako se leči nadbubrežni kortikalni tumor? 

Većina nadbubrežnih adenoma otkriva se CT skeniranjem ili Magnetnom Rezonancom prilikom skeniranja koja se vrše iz nekih drugih razloga. Lečenje je potrebno jedino ako izazivaju simptome. U suprotnom, mogu se pratiti periodičnim ponovljanjem skeniranja. U slučaju da adenom ne treba da se leči, najčešće se uklanja hirurškim putem. U mnogim slučajevima, to se vrši pomoću laparoskopske procedure. Laparoskop je mala fiberoptička kamera koji može da se umetne u abdomen kroz male rezove. I drugi mali instrumenti se mogu takođe umetnuti kroz iste rezove. Adenom nadbubrežne žlezde može biti odvojen dok je unutar tela, bez pravljenja velikog reza na stomaku, i uklonjen kroz male otvore kroz koje se ubacuju kamera i drugi instrumenti. Povremeno, zbog veličine ili lokacije adenoma, laparoskopska procedura se ne može izvest, i veliki rez na stomaku je neizbežan, kako bi se uklonio tumor.

U većini slučajeva hiperaldosteronizma, simptomi prestaju hirurškim uklanjanjem adenoma, međutim, kod 30% pacijenata će se ponavljati periodi sa povišenim krvnim pritiskom i nakon uklanjanja adenoma. Ako adenom nadbubrežne žlezde proizvodi kortizol, pacijent treba da uzima steroide oralno neko vreme pre i posle operacije, dok je telo ne bude u stanju da proizvedi te steroide samo ponovo.

Hiruruškim putem

Trenutno, jedini poznati način lečenja kortikalnog nadbubrežnog raka je potpuno hirurško uklanjanje tumora. Nažalost, ovo je moguće samo kod nekih pacijenata sa ovom bolešću. Najmanje polovina pacijenata sa nadbubrežnim kortikalnim rakom imaju metastaze raka ili proširenje na druge organe, tako da potpuno uklanjanje tumora nije moguće. Najbolji rezultati hirurške resekcije su sa en bloc resekcijom, što znači da se ceo tumor uklanja u jednom komadu. Ovo takođe uključuje uklanjanje clog bubrega na istoj strani na kojoj se nalazi nadbubrežni rak. Zbog toga, nije uobičajno da rak nadbubrežne žlezde bude uklonjen pomoću laparoskopske procedure, iako tehnika laparoskopske resekcije napreduje, pacijenti se još uvek leče ovom metodom. Povremeno, nadbubrežne raka će prerasti u velikog krvnog suda koji nosi krv vraća iz donjeg dela tela ka srcu (vena cava). Čak iu tim slučajevima, potpuno uklanjanje od raka može ponekad da bude izvedena, ali će zahtevati unos od opšteg hirurga i jednog urologa, i vaskularnog hirurga. Čak iu slučajevima kada nije tumora može da se uklanjaju u celini, hirurško uklanjanje koliko Tumor je moguće može poboljšati simptome, naročito ako su zbog preteranog lučenja steroida.

Hemioterapija

Hemioterapija se odnosi na grupu lekova koji se daju intravenozno ili oralno u vidu pilula. Ovi lekovi putuju kroz telo da da bi uništili ćelije raka. Ovo je jedna od velikih prednosti hemoterapije. U koliko su ćelije raka odvojene od tumora i nalze se negde drugde u telu, hemoterapija ima šansu da ih uništi. Postoji veliki broj različitih hemoterapeutskih agenasa, svaki sa svojim sopstvenim neželjenim efektima. Trebalo bi razmotriti potencijalne neželjene efekte hemoterapije koju možete primiti sa vašim onkologom

Najčešći vid hemoterapije koji se koristi u lečenju kortikalnog nadbubrežnog raka je mitotane. Mitotane deluje tako što blokira hormone koje proizvodi rak i može da uništi ćelije nadbubrežnog raka. Mitotane ili druge hemoterapije se gotovo uvek koriste kada operacija nije moguća, ili ako je operacija obavljena, ali neki tumor ostane u telu. U mnogim slučajevima, Mitotane se takođe koristi i nakon operacije, čak i ako je svaka vidljiva ćelija raka uklonjena. Streptozocin je drugi lek u hemoterapiji za koji je dokazano da radi u kombinaciji sa mitotane. Mitotane sa ili bez streptozocin-om je pokazao u kliničkim ispitivanjima da smanjuje rizik od ponovnog nastajanja nadbubrežnog kortikalnog raka nakon njegovog hiruskog odstranjivanja. Čak i ako se rak ne može hirurški ukloniti zato što se proširio na druge delove tela, mitotane momože uticati na smanjenje tumora i smanjuju simptoma.

Koji će hemioterapijski agenasi biti primenjeni varira u zavisnosti od lekara. Na osnovu vašeg ličnog zdravstvenog stanja i rizika od neželjenih efekata koje ste spremni da prihvate, izbor hemoterapije može da varira.

Radioterapija

Radioterapija se koristi u velikom broju karcinoma i kao osnovni metod ubijanja ćelija raka ili u kombinaciji sa operacijom (pre ili posle). Zračenje dolazi u obliku visoko energetskih rendgenskih zrakova kojma se izlaže pacijent u oblastima na na kojima je najviši rizik od raka. Ovi X-zraci su slični onima koje se koriste za dijagnostiku, samo imaju mnogo veću energiju. Visoka energija X-zraka u lečenju zračenjem prouzrokuje oštećenja DNK ćelija, izazivajući izumiranje ćelija tumora.

Radioterapija nije deo rutinskog lečenja nadbubrežnog raka, naročito u slučajevima kada je rak u potpunosti uklonjen operacijom. Zračenje obavezno u slučajevima kada hirurško uklanjanje raka nije potpuno, ili u slučajevima kada se rak vrati posle operacije. U ovim slučajevima, zračenje se obično primenjuje dnevno, od ponedeljka do petka, 5 dana nedeljno, ukupno 5 do 7 nedelja. U principu, neželjeni efekti povezani sa ovom vrstom tretmana uključuju umor, crvenilo i iritaciju kože, mučninu i proliv.

Ostale vrste lečenja lekovima

Pacijenti koji se leče kortikalnog nadbubrežnog raka mogu imati simptome koji su posledica nivoa hormona koji su ili suviše visoki ili suviše niski. Lekar može preporučiti druge lekove, kao što su ketokonazol ili metirapone, za lečenje ovih simptoma.