Normalno je da ćelije u telu rastu i dele se da bi zamenile stare ili oštećene ćelije. Ovaj rast je strogo regulisan, tako da jednom kada se dovoljno ćelija proizvode za zamenu starih, normalne ćelije će prestati da se dele. Tumori nastaju kada postoji greška u tom procesu, i ćelije nastavljaju da se umnožavaju na nekontrolisan način. Tumori mogu biti benigni ili maligni. Tako da se benigni tumori mogu umnožavati na nekontrolisan način, oni se ne šire na druge delove tela (metastaziraju), niti napadaju okolna tkiva. Maligni tumori (takođe poznati kao rak) rastu nekontrolisano tako da napadju i oštećuju druga tkiva oko njih. Oni se mogu povući sa mesta gde su nastali a da se prošire na druge delove tela, najčešće kroz krvotok ili preko limfnog sistema gde se nalaze limfni čvorovi (proces poznat kao metastaza).
Najčešći tumor nadbubrežne žlezde zapravo benigni tumor zove se nadbubrežni adenom. Kod većine pacijenata, ovi benigni tumori ne izazivaju simptome kod pacijenata i ne treba da se leče. Obično se pronalaze kada pacijent ima CT (ili CAT) skeniranje tela iz nekog drugog razloga razloga, zato se ponekad nazivaju "incidentalome". Najčešći maligni tumori koji se nalaze u nadbubrežnoj žlezdi su tumori koji potiču od ćelija raka koje su metastazirali (ili proširili) iz drugih delova tela na nadbubrežne žlezde kroz krvotok. Nekoliko različitih vrsta raka može da se proširi na nadbubrežne žlezde, najčešće melanom, rak pluća ili rak dojke. Nadbubrežne žlezde su četvrto najčešće mesto u telu na kome ćelije raka metastaziraju, nakon pluća, jetre, kostiju.
Karcinomi mogu nastati direktno unutar same nadbubrežne žlezde, međutim, to su relativno retki slučajevi. Karcinomi mogu nastati direktno iz kore nadbubrežne žlezde, i nazivaju se nadbubrežne kortikalni karcinomi. Ovi karcinomi mogu biti funkcionalni (što znači da luče višak steroidnih hormona) ili ne funkcionalni (što znači da ne luči steroide). Funkcionalni nadbubrežni kortikalni karcinomi su češći nego nefunkcionalni. Karcinomi mogu nastati u okviru nadbubrežne moždine, od kojih su najčešći pheochromocytomas. Kod dece, tumor neuroblastom može da se razvije u okviru nadbubrežne moždine. O neuroblastomu će mo pisati u drugom tekstu detaljnije, tako da neće biti reči o ovome dalje u ovom pregledu.
Ostale vrste raka nadbubrežne žlezde se mogu javiti, kao što je limfoma, međutim, ovi slučajevi su retki.
Najčešći tumor nadbubrežne žlezde zapravo benigni tumor zove se nadbubrežni adenom. Kod većine pacijenata, ovi benigni tumori ne izazivaju simptome kod pacijenata i ne treba da se leče. Obično se pronalaze kada pacijent ima CT (ili CAT) skeniranje tela iz nekog drugog razloga razloga, zato se ponekad nazivaju "incidentalome". Najčešći maligni tumori koji se nalaze u nadbubrežnoj žlezdi su tumori koji potiču od ćelija raka koje su metastazirali (ili proširili) iz drugih delova tela na nadbubrežne žlezde kroz krvotok. Nekoliko različitih vrsta raka može da se proširi na nadbubrežne žlezde, najčešće melanom, rak pluća ili rak dojke. Nadbubrežne žlezde su četvrto najčešće mesto u telu na kome ćelije raka metastaziraju, nakon pluća, jetre, kostiju.
Karcinomi mogu nastati direktno unutar same nadbubrežne žlezde, međutim, to su relativno retki slučajevi. Karcinomi mogu nastati direktno iz kore nadbubrežne žlezde, i nazivaju se nadbubrežne kortikalni karcinomi. Ovi karcinomi mogu biti funkcionalni (što znači da luče višak steroidnih hormona) ili ne funkcionalni (što znači da ne luči steroide). Funkcionalni nadbubrežni kortikalni karcinomi su češći nego nefunkcionalni. Karcinomi mogu nastati u okviru nadbubrežne moždine, od kojih su najčešći pheochromocytomas. Kod dece, tumor neuroblastom može da se razvije u okviru nadbubrežne moždine. O neuroblastomu će mo pisati u drugom tekstu detaljnije, tako da neće biti reči o ovome dalje u ovom pregledu.
Ostale vrste raka nadbubrežne žlezde se mogu javiti, kao što je limfoma, međutim, ovi slučajevi su retki.
Нема коментара:
Постави коментар